Gde je mesto internim komunikacijama?

Ovo je ubedljivo #1 pitanje koje dobijam od klijenata, mentija, saradnika i učesnika konferencija i vebinara na kojima govorim. Koji je tačan odgovor? Ne postoji. Ali evo kakav je moj stav. 

Šta kaže praksa?

Viđamo ih u korporativnim komunikacijama, u HR-u, PR-u, marketingu, nezavisne direktno ispod CEO-a. Šta više, poznajem jedan slučaj gde su interne komunikacije (IK) organizaciono smeštene u prodaji. :)

Jedina istina u ovoj priči je da ne postoji univerzalan sistem i proces internih komunikacija koji radi za sve kompanije. Postoji samo onaj koji je pravi za tvoju kompaniju. U tom smislu interne komunikacije mogu da sede u različitim sektorima.

Šta kažu podaci?

topIC_report istraživanje nam je 2023. godine reklo da u 36% kompanija IK sede u korproativnim komunikacijama, a u 27% u HR-u. Dakle, tu su negde. Ali realno gledano, i globalno se ove dve funkcije utrkuju oko vlasništva nad internim komunikacijama. 

2024. godine, topIC_report je pokazao značajnu promenu - čak u 44% kompanija IK u HR-u, a 31% u korporativnim komunikacijama. 

 

Kako ja vidim ovaj trend? Pa dosta jednostavno. Velika je ekspanzija internih komunikacija kod nas. Tamo gde su IK u korporativnim komunikacijama, one postoje već neko vreme, pa čak i duže vreme. A tamo gde je ta funckija nova, nju je inicirao HR. Zašto? 

Sa jedne strane, korporativne komunikacije se pored internih komunikacija bave i PR-om, i marketingom i odnosima sa državnim organima. Dakle, imaju mnogo više ciljnih grupa od samo interne javnosti. 

Veliki broj PR-ovaca i marketara i dan danas nipodaštava značaj internih komunikacija. To možda najjasnije vidimo po tome što se u zajednicama i medijima koji se bave komunikacijama najmanje priča o internim komunikacijama. Marketing, PR, prodaja, TikTok i eksterna reputacija su sve. A zapravo sve kreće izunutra. 

Koliko sam puta u svojoj karijeri videla eksternu kampanju za neki proizvod ili inicijativu, a onda od ljudi koji u toj firmi rade čula: "mi ga napravili, za nas ništa". 

Retki su, ali zaista postoje slavni primeri gde postoji "mixternal communications". Kod nas na tržištu to su Coca-Cola HBC, Nelt Group, Hemofarm A.D., Merkator-S, MK Group. Tamo IK sede bar-a-bar sa ostalim sektorima. Tamo se stvari prvo rade interno, pa tek onda eksterno. Tamo se zaista veruje u ono: "sve što se dešava unutra, reflektuje se napolju" i radi se u skladu sa tim. 

Ali zašto HR preuzima primat?

U kompanijama u kojima ne postoje interne komunikacije, danas najčešće HR inicira kreiranje IK procesa. I to je negde i logično. HR je shvatio da bez internih komunikacija ne mogu efikasno da implementiraju nijednu svoju inicijativu. A oni imaju samo jednu ciljnu grupu - internu javnost. 

HR više nije samo administrativna funkcija, već se bave zaposlenima mnogo dublje - kulturom, motivacijom, razvojem, wellbeing-om, Employer Branding-om, Employee Engagement-om, Employee Experience-om. Ništa to ne može da "radi" bez komunikacije sa zaposlenima. 

Skoro svaku novu poziciju u internim komunikacijama koja je otvorena kod nas u poslednjih godinu dana inicirao je HR. 

Najviše o internim komunikacijama pričaju HR-ovci.

Najveći broj mojih klijenata danas su ljudi iz HR-a. 

Podvuci crtu - šta radimo i šta nam je za to potrebno?

Da bi ti bilo jasno gde IK treba da sede kod tebe u kompaniji, najbolje je da se jasno definiše šta sve IK rade i šta im je za to potrebno.

Interne komunikacije su danas fuzija mnogih procesa:

1. informisanje zaposlenih o aktuelnostima u kompaniji

2. povezivanje zaposlenih sa misijom i vizijom kompanije

3. unapređenje korporativne kulture i engagement-a zaposlenih

4. kreiranje jake veze između kompanije i zaposlenih zarad dostizanja biznis ciljeva kompanije

5. promena ponašanja zaposlenih

6. interni marketing 

7. istraživanja mišljenja zaposlenih 

Ako ove ciljeve prenesemo na kompetencije koje interni komunikator mora da poseduje, to su:

• upravljanje medijima

• kreiranje i upravljanje sadržajem 

• upravljanje brendom i ToV (tone of voice)

• upravljanje copywrite-om i dizajnom

• poznavanje metoda kvanti/kvali istraživanja

• data analysis

• krizna komunikacija

• komunikacija promena

• upravljanje internom reputacijom

• veštine uticaja i savetovanja

• kreiranje i upravljanje strategijama

• business acumen

• menadžment stejkholdera (jer HR nije jedini stejkholder internih komunikacija. Tu su i HSE, IT, prodaja, CSR, revizija...)

Kad sve ovo sagledamo, mnogo je tu više komunikacijskih, PR i marketinških veština. Mnogo više nego HR-ovskih. 

HR najčešće nema kompetencije da se suštinski bavi internim komunikacijama, i tada postoji rizik da interne komunikacije postanu HR komunikacije koje se bave isključivo komunikacijom HR inicijativa.

Zato ja svojim klijentima, kod kojih su IK u HR-u savetujem da tu rolu, tu poziciju definišu tako da radi za biznis i ljude, ne samo za HR. Da regrutuju osobu sa iskustvom u PR-u, marketingu. Da im daju prostor da podrže ceo biznis, ne samo jedan proces ili sektor. 

Nije važno gde vam sede interne komunikacije dokle god imaju prave kompetencije, suštinski rade svoj posao, i to za celu kompaniju i za sve zaposlene.